МОЛИТВА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ I

1.

Молимо ти се вучји пастиру

Обави нас око врата
Да не јашемо и дању и ноћу
На себи самима

Нахрани нас из руке
Да не ждеремо сирову земљу
И лочемо сопствену крв

Створи нам мало места на рамену
Да не спавамо далеко од себе
У одјецима својих урлика

Нађи новорођени црвени камен
Одбегао из наших груди
Да не јуримо за њим до на крај света

Молимо ти се вучји пастиру

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА V

5.

Вучица се диже на задње шапе
У подножју неба

Диже се заједно са вуковима
Скамењеним у њеној утроби

Диже се полако
Између поднева и поноћи
Између две вучје јаме

Диже се с муком
Ослобађајући из једне јаме њушку
Из друге репину

Диже се са сланим урликом
Засталим у сланом грлу

Диже се мртва од жеђи
Према бистрој тачки на небу
Према појилу репатих звезда

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА IV

4.

Вучица се купа у плавети
И псећи пепео са тела спира

На дну бујица
Низ непомично лице што јој теку
Мресте се муње

У разјапљеним њеним чељустима
Месец скрива секиру преко дана
Сунце преко ноћи ножеве

Лупање њеног бакарног срца
Ућуткује лајаве даљине
И успављује цвркутави ваздух

У провалијама
Испод њених шумовитих леђа
Громови су на све спремни

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА III

3.

Вучицу хватају у челичне замке

Разапете од видика до видика

Скидају јој с њушке златну образину

И чупају тајну траву

Између бедара

Хушкају на њу везану

Псе трагаче и бушиветре

Да је обешчасте

Секу је на комаде

И остављају

Клештама лешинаркама

Вучица одсеченим језиком захвата

Живу воду из чељусти облака

И себе поново саставља

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА II

2.

Вучицу затварају
У подземни огањ

Силе је тамо да гради
Куле од дима
И меси хлебове од углевља

Кљукају је само жаром
И заливају
Врелим живиним млеком

Гоне је да се пари
Са усијаним жарачима
И зарђалим сврдлима

Вучица се зубима хвата
За плавокосу звезду
И себе у подножје неба враћа


Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА I

1.

Вучица лежи
У подножју неба

Тело од живе жеравице
Обрасло јој травом
И покривено сунчевим прахом

Планине у њеним грудима
Претећи се дижу
И праштајући спуштају

Кроз њене жиле урлају реке
У очима јој језера севају

У њеном непремер-срцу
Руде се топе од љубави
На седмоструком огњу

Вукови се играју на њеним леђима
И живе у њеној биљурној утроби
Пре првог и после последњег урлика

Васко Попа

Стотина вукова - Украјинска прича

Причао једном

неки момак:

- Натрпео сам се страха јуче кад сам ишао кроз шуму!... Једва сам умакао!

Питају га:

- А шта ти се то тамо десило?

- Ма гонила ме цела стотина вукова!

- А-ух!

- Шта: а-ух! Па и нека није стотина, али их је педесет било!

- Па њих нема толико ни у целој шуми!

- Још и не верују! Кажем вам да ме је сигурно једно десетак вукова јурило!

-  Ма хајде, не лажи!

- Зашто бих лагао! Лепо вам кажем - кад јурну вук за мном!...

- Та где си га видео?

- Па, богами, чујем ја у жбуњу нешто шуш-шуш...



Ко разуме схватиће :-D

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ VII

7.


Врати се у своју јазбину
Хроми вуче

И тамо спавај
Док ти се длака не промени
И док ти не никну нови гвоздени зуби

Спавај док се кости мојих предака
Не расцветају и разгранају
И пробију земљину кору

Спавај док ти се јазбина не затресе
И на тебе сруши

Спавај док те твоје племе
С оне стране неба завијањем
Не пробуди

Врати се у своју јазбину
Походићу те и дворити  сну
Хроми вуче

Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ VI

6.

Дај да ти приђем
Хроми вуче

Дај да ти ишчупам
Три чудотворне длаке
Из троугласте главе

Дај да ти штапом додирнем
Звезду на челу и камен на срцу
И лево и десно уво

И дај да ти пољубим
Рањену божанску шапу
Наслоњену на облак

Дај да ти приђем
И не плаши ме светим зевањем
Хроми вуче


Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ V

5.

Подигни камен са свога срца
Хроми вуче

И покажи ми како претвараш
Камен у сунцоносни облак
И како облак у јелена златорога

И ако те то не замара покажи ми
Како претвараш јелена у златни босиљак
И како босиљак у шестокрилу ласту

И покажи ми ако се још сећаш
Како претвараш ласту у жар-змију
И змију у алем камен

Подигни камен са свога срца
и на моје га положи
Хроми вуче

Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ IV

4.

Скрени поглед према мени

Хроми вуче

И надахни ме огњем из чељусти

Да пропевам у твоје име

Праматерњим липовим језиком

Испиши ми канџом на челу

Небеске црте и резе

Да стасам у тумача твога ћутања

И угризи ме за леву руку

Да ми се поклоне твоји вукови

И да ме за пастира извичу

Скрени поглед према мени

И не буљи више у срушени свој кип

Хроми вуче

                                                                                                                                                                                                                 Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ III

3.

Прими моје сиротињске дарове
Хроми вуче

Носим ти на плећима гвоздену овцу
И гутљај медовине у устима
Да чељусти забављаш

И мало живе воде на длану
Да се у чудима вежбаш

И венац перуника
Исплетен по мери твоје главе
Да не заборавиш ко си

И узорак најновијих вучјих гвожђа
Да их добро проучиш

Прими моје дарове
И не растурај их божанским репом
Хроми вуче

Васко Попа