Живели у неком селу старац и старица, а
деце нису имали. Једном оде старац у шуму по дрва; то је било зими. Старац
нацепа дрва колико му је било потребно, и исече још и једну липову цепаницу.
Вратио се кући, сложио дрва у дворишту, а липову цепаницу унео у кућу и ставио
је испод пећи. Трећега дана нешто испод пећи стаде да се мрда, а затим повика:
„Тата! Мама! Извадите ме.“
Старац и старица се уплашише,
али зачуше и други пут исти глас:
„Тата! Мама! Извадите ме.“
Старац погледа испод пећи и
угледа малога дечака. Извади га оданде и показа старици. Дадоше му име Липко и
стадоше га хранити и појити.
Дође лето, дечак стаде рибу
ловити и старца и старицу њоме хранити. Старица би, тако, дошла на обалу и
звала га:
„Липко, Липко, Липко мали,
приближи се ти обали: гладан си већ знам, хоћу пирога да ти дам.“
Липко, чим зачује материн глас,
доплови до обале, узме од мајке комад пирога и да јој рибу.
Видела то једном баба-Јага, па
дође на то место и стаде га звати истим речима којим га је и мајка дозивала;
Липко зачу дебели баба-Јагин глас па јој одговори:
„Није то глас моје мајчице,
одмах сам то видео, твој је много дебео! Иди, језик истањи!“
С тим се и баба-Јага и упути.
После тога дође тамо старица, његова помајка, па га поче звати:
„Липко, Липко, Липко мали,
приближи се ти обали, гладан си већ зна, хоћу пирога да ти дам.“
Липко зачу мајчин глас, доплови до обале, узе од ње пирог, а њој даде рибу. Старица оде. А баба-Јага је на тоцилу истањила језик, одмах после тога дошла на обалу и стала дозивати Липка. Липко није препознао њен глас, помислио је да га његова мајка зове па доплови до обале. Баба-Јага га зграби и однесе својој кући. Баба-Јага је имала три кћери. Најстаријој заповеди да добро заложи пећ и испеће Липка, а она оде у поље да прошета. Најстарија кћи наложи пећ, доведе Липка и рече му да седне на лопату. Липко је био мудар, правио се да не зна како да седне:
„Покажи ми“, замоли је, „како да
седнем!“
Баба-Јагина кћер седне на
лопату, а Липко зграби лопату за дршку и суну је у пећ, а он се попе на таван.
Дође баба-Јага и нареди да јој
донесу Липка. Кћери извадише из пећи своју сестру и донеше је мајци: она је
поједе. Изађе у двориште и рече:
„Поваљаћу се, поваљушкаћу се на
Липковим кошчицама!“
А Липко седи на тавану и за себе
говори:
„Ваљај се, ваљушкај на кћериним
кошчицама!“
Баба-Јага спази Липка па повика:
„Само да устанем, ухватићу ја
тебе, Липко!“
Довукла је Липка, дала га
кћерима и наредила да га испеку па опет пошла. Кћери наложише ватру; средња
хреде да стави Липка на лопату, али је он њу преварио и у пећ убацио. То исто
је учинио и са најмлађом.
Вратила се баба-Јага кући и
стаде да дозива кћери – нема ниједне. Извадила је сама печење и појела, па онда
изашла у двориште и вели:
„Поваљаћу се, поваљушкаћу се на
Липковим кошчицама!“
А Липко јој са тавана одговара:
„Ваљај се, ваљушкај се, глупачо,
на ћеркиним кошчицама!“
Спази га баба-Јага, расрди се и
наже да га ухвати. Липко повика жалостивим гласом:
„Ах, ви гуске, ах, ви лабудови!
Долетите, по перце ми ишчупајте.“
Гуске лабудови долетеше, по
перце ишчупаше, направише два крила и дадоше их Липку; он их узе и одлете од
бабе-Јаге оцу и мајци и настави са њима срећно да живи и ради и рибу из воде да
вади.