Приказивање постова са ознаком Вучја со. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вучја со. Прикажи све постове

21 фебруар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ VII

7.

Лајете

Да ми је памет сишла у стражњицу
И преко ноћи израсла
У злослутан реп

Лајете

Да су ми се мисли претвориле
У сиву длаку
И пробиле све поре на кожи

Лајете лајете

Да ми речи заударају
На људско месо спаљено на ломачи
И на бело семе мог репатог бога

Лајете лајете лајете

Да ми из грла излази
познати крвожедни урлик
Који ја називам песмом

Лајте ви само

(1968-1974)

Васко Попа

19 фебруар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ VI

6.

Јашући на своме вуку предводнику
Враћам се на зелене висове
Са којих сам овамо сишао

Копам тамо сам себи гроб
У најдубљој мисли вучјег пастира

У тој заборављеној дубини
Нико од вас и не сања
Да ме мртвог тражи

Сазрева тамо у миру
Сиви шкриљац наречен антимон
Од којег сам саздан

Из њега прво ниче
Ново вучје цвеће
А после све остало по реду

По светом зеленом реду

Васко Попа

09 фебруар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ V

5.

Из братског сазвежђа Седам Влашића*
Сјављујем своје вукове
На главни трг ваше престонице

Заједно са њима севам очима на вас
И лако вас утерујем
У ваше вишеспратне штенаре

Уживам у слепој међусобној борби
Ваших домаћих гвоздених немани
Помахниталих без вас

Пењем се вуковима на леђа
И зубима кидам укрштене ножеве
С ваших највиших торњева

И урлам до миле воље на месец
С репатим мојим синовима

Васко Попа



О Влашићима види

http://www.astroshop.rs/zanimljivost.php?id=51&naslov=Vla%C5%A1i%C4%87i%20-%20nebeski%20%C4%8Dasovnik

04 фебруар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ IV

4.

Чекићем песницом и главом
Ударам по ваздан у наковањ
За који сам невидљивим ланцем везан

Роса ми облива наковањ
Црна ујутро зелена у подне
Црвена увече

Кујем старо гвожђе
И отпатке месечине

Горим од жеље
Да пронађем ковину
Од које ми је ланац искован

Сива облачина
Седи ми на десном рамену
И руку ми води

Млади вукови
Скривени преко дана у мојој јазбини
Гледају ме и ћуте и уче

Васко Попа

27 јануар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ III

3.

Идем у потрагу за правим мојим оцем
Који не може без мене да се роди

Тражим га

У цртама његовог лица
Расутим по јазбини
У коју сам упао

У долини одгризеног мог стопала
Наслеђеног од њега
Убогог крадљивца сунца

У високом корову
Изђикалом између слогова
Његовог имена

Тражим га
И у томе ми сав живот
Овде на огњеном пољу протиче

Васко Попа

25 јануар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ II

2.
Вучја трава

Не молећи од вас допуштење
Рађам се као и досад
Из вучјега цвећа

Доји ме сенка старе вучице
Коју сте каменим мудима дотукли
Заједно са њеним вучићима

Говорим сам са собом
На обесвећеном огњеном пољу
Нагнутом над ставама
Сећања и предвиђања

Певам без престанка

Од страха да не останем сам
Међу вама до смрти
И после ње

Васко Попа

20 јануар 2017

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ I

1.

Лајете

Да се покријем ушима
Подавијем реп међу ноге
И чистим се одавде

Лајете

Да паднем на колена пред вас
Ударим главом о земљу
И четвороношке отпузим
У место рођења

Лајете лајете

Да пузим натрашке
И полижем све очеве трагове
Који су ме овамо упутили

Лајете лајете лајете

Да песницом себи запушим уста
Прегризем језик
И заденем га за појас

Васко Попа

18 јануар 2017

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА V

5.

Хода светом хроми вук
Једном ногом небо гази
Осталима земљу

Хода натрашке
Сваки траг пред собом брише

Хода полуслеп
Страшних упаљених очију
Пуних мртвих звезда и живих буба

Хода с млинским каменом
Натакнутим на врат
С разбијеним лонцем
Везаним о реп

Хода без предаха
Из једног обруча псоглаваца
У други

Хода с дванаестоликим сунцем
На језику исплаженом до земље

Васко Попа

17 јануар 2017

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА IV

4.

Хроми вук носи на леђима
Црну орлушину
И с њом небом лети

Пије јој из кљуна росу
И ждере череке белоруних магли

За њу у чељустима скупља
Жива звездана јаја
Дубоко у плавети закопана

Брани је од летипаса
И маказа грабљивица

Удара је репом
И тајни јој показује пут
Од једне небеске јазбине до друге

Орлушина га кљуца у главу
Забада му канџе међу ребра
И не да му да задрема

Васко Попа

14 јануар 2017

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА III

3.

На запаљеним гуслама
Хроми вук под земљом лети

Гудалом их шиба по трбуху
И милује
По жици у пламену

Зубима им струже с врата
Знаке псећих уједа

Глође им дрвену коњску главу
И сажваканом јаворовином облаже
Рану на десној предњој шапи

Мамуза их осталим здравим шапама
И усмерава их према урлику
Што се из срца земље чује

Гусле под њим јече
Бљују ватру
И гутају помрчину

Васко Попа

13 јануар 2017

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА II

2.

Хроми вук шапама глади секиру
Заривену у космату облачину

Љуби јој витко тело
Од мирисне храстовине
И оба сребрна образа
И неодољиво сечиво

И сам себе дели
На две живе половине

Једна му половина леже на земљу
Друга на небо узлеће

Негде на средини
Између земље и неба
Остаје му огромно усијано срце

Светли нова црвена звезда
И чека своје житеље

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА I

1.

Хајкачи на раменима проносе
Грдног хромог вука

Између искежених зуба
Клати му се одсечени мушки знак
Вуче се по прашини
И оставља за собом нечитљив траг

У једно му је уво забодена
Гранчица стрњике
У друго руковет чкаља*

Из распорене утробе му вири
Оскрнављена света слама

И хајкачи и окупљени пси
И муве на његовим ранама
И срамна мотка
Сви верују да је мртав

Васко Попа


*чкаљ – бодљикав коров, са лепим и медоносним цветовима, веома лековит, расте по лединама и дивљини. Све се ређе виђа у природи због загађености
http://www.travarisrbije.com/lekovito_bilje.php?id=17

09 јануар 2017

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ V

5.

Радуј се риђа сенко
Нагнута над нашом радошћу

Радуј се једини уједу
На трбуху земљиног шара

Радуј се громогласно слово
Усред чељусти невремена

Радуј се црни урличе
Над бескрајним снежним заборавом

Радуј се упаљени осмеху
У срцу пасјег мрака

Радуј се златно памћење
Нахватано на нашим костима

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

06 јануар 2017

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ IV

4.

Летимо ти у сусрет
На ископаном твом штапу

Радуј се вучји пастиру

Нанизали смо на штап пршљенове
Заболи ребра у његове шаре
Натакли лобање на његов врх

Радуј се вучји пастиру

Савладали смо вихоре гониче
Прелетели јаме и кочеве
И замке у ваздуху

Радуј се вучји пастиру

Летимо ти у сусрет
Да ти погледамо у очи
И своју искажемо радост

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

02 јануар 2017

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ III

3.

Око нас се мирно јагње
Белоруни женски облаци
И громови воде љубав
С лепим нашим успоменама

Радуј се вучји пастиру

Брњице рђају на киши
И гризу пешчане хумке
Које личе на наше телесине

Крезуба вучја гвожђа хватају
Залутале урлике ветрова
И шкљоцају напразно

Осамостаљеним вилицама
Ми жваћемо псеће камење
И претварамо га у хранљиво сребро

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

30 децембар 2016

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ II

2.

Истргли смо се из својих шапа
Ишчупали се из својих зуба
Изишли из своје коже

Радуј се вучји пастиру

Од своје кичме
Саздали смо обруч око света
Укрстили остале своје кости

Нашли смо осовински отвор
У коме се за нашег живота окретао
Одбегли црвени камен

Добре твоје пламене поуке
Већ увелико цветају
У корову над нама

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

28 децембар 2016

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ I

1.

Радуј се вучји пастиру

Из мушке наше карлице
Оплођене мушком земљом
Израсла је девојачка липа

Из њеног корена
Ка теби тече
Извор рујног млека

У њеном стаблу
Рој пчела за тебе справља
Очински мед

У њеној круни
Загрљени теби певају
Гавран паун и орао

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

26 децембар 2016

ВУЧЈА ЗЕМЉА VI

6.

Кроз вучја ребра сине
земљу нашу заветну видим
Облик ускршњег јајета има

Вучје обасјава је срце
Усред рујнога мора

Или је већ одавно прогутана
Па није више ни жива ни мртва
Или је тек сада спремна
За друго рођење

Од вучје то зависи глади
И од наше звезде водиље
Ни од чега другог сине

Васко Попа

25 децембар 2016

ВУЧЈА ЗЕМЉА V

5.

Видим оче вука
Са роговима младог месеца на глави
Земљу нашу девичанску
На роговима носи

Носи је и она се не брани
Као да је мртва
Или смртно заљубљена

Ниједним је земаљским путем не носи

Носи је некуда увис
У небеску ваљда своју јазбину
Коју смера за њу
И себе да ископа

Отима ли је од нас оче
или је напротив спасава

Васко Попа

24 децембар 2016

ВУЧЈА ЗЕМЉА IV

4.

Видим сине земљу нашу распету
Између четири оцила
На којима вук зубе оштри

Вук се над њу надноси
И огледа љутито
У зеленим њеним очима

Искре са оцила
Стварају му златокруг за златокругом
Око лепе главе

Четири ће оцила знати сине
Оштри ли вук зубе на њу распету
Или за оне који су је распели

Васко Попа