ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА IV

4.

Хроми вук носи на леђима
Црну орлушину
И с њом небом лети

Пије јој из кљуна росу
И ждере череке белоруних магли

За њу у чељустима скупља
Жива звездана јаја
Дубоко у плавети закопана

Брани је од летипаса
И маказа грабљивица

Удара је репом
И тајни јој показује пут
Од једне небеске јазбине до друге

Орлушина га кљуца у главу
Забада му канџе међу ребра
И не да му да задрема

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА III

3.

На запаљеним гуслама
Хроми вук под земљом лети

Гудалом их шиба по трбуху
И милује
По жици у пламену

Зубима им струже с врата
Знаке псећих уједа

Глође им дрвену коњску главу
И сажваканом јаворовином облаже
Рану на десној предњој шапи

Мамуза их осталим здравим шапама
И усмерава их према урлику
Што се из срца земље чује

Гусле под њим јече
Бљују ватру
И гутају помрчину

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА II

2.

Хроми вук шапама глади секиру
Заривену у космату облачину

Љуби јој витко тело
Од мирисне храстовине
И оба сребрна образа
И неодољиво сечиво

И сам себе дели
На две живе половине

Једна му половина леже на земљу
Друга на небо узлеће

Негде на средини
Између земље и неба
Остаје му огромно усијано срце

Светли нова црвена звезда
И чека своје житеље

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА I

1.

Хајкачи на раменима проносе
Грдног хромог вука

Између искежених зуба
Клати му се одсечени мушки знак
Вуче се по прашини
И оставља за собом нечитљив траг

У једно му је уво забодена
Гранчица стрњике
У друго руковет чкаља*

Из распорене утробе му вири
Оскрнављена света слама

И хајкачи и окупљени пси
И муве на његовим ранама
И срамна мотка
Сви верују да је мртав

Васко Попа


*чкаљ – бодљикав коров, са лепим и медоносним цветовима, веома лековит, расте по лединама и дивљини. Све се ређе виђа у природи због загађености
http://www.travarisrbije.com/lekovito_bilje.php?id=17

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ V

5.

Радуј се риђа сенко
Нагнута над нашом радошћу

Радуј се једини уједу
На трбуху земљиног шара

Радуј се громогласно слово
Усред чељусти невремена

Радуј се црни урличе
Над бескрајним снежним заборавом

Радуј се упаљени осмеху
У срцу пасјег мрака

Радуј се златно памћење
Нахватано на нашим костима

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ IV

4.

Летимо ти у сусрет
На ископаном твом штапу

Радуј се вучји пастиру

Нанизали смо на штап пршљенове
Заболи ребра у његове шаре
Натакли лобање на његов врх

Радуј се вучји пастиру

Савладали смо вихоре гониче
Прелетели јаме и кочеве
И замке у ваздуху

Радуј се вучји пастиру

Летимо ти у сусрет
Да ти погледамо у очи
И своју искажемо радост

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ III

3.

Око нас се мирно јагње
Белоруни женски облаци
И громови воде љубав
С лепим нашим успоменама

Радуј се вучји пастиру

Брњице рђају на киши
И гризу пешчане хумке
Које личе на наше телесине

Крезуба вучја гвожђа хватају
Залутале урлике ветрова
И шкљоцају напразно

Осамостаљеним вилицама
Ми жваћемо псеће камење
И претварамо га у хранљиво сребро

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа