ŽIVANA - mitski epos u 10 pjevanja - PRISTUP

Vladimir Nazor

PRISTUP


Dafine, slavenskog stabla, s GOLEČA pjesma je sjeme
Koje položi jesen u brazdu, a ciča ga zima
Guši blatom i ledom. O PARAHU priča
Vjetar je olujni što ga je zavitlao od kama u drač
Od njive puste na rieku studènu.  - O BUDJENJU je pjesma
Klica je koja kroz led probijala na sunce. - Zgode
MOMIROVE su deblo još mlado i pupoljci prvi:
Pòvjetârce njima potresuje, rosa ih kriepi. - 

*ЖИВА* Игорь Ожиганов

Pjev o BORBI je priča o pobjedi zrake sunčane:
Ona mezgru kreće iz koriena, cievima vuče
Na vrh. - O LJUBAVI pjesma na hvoji je cvȉjeće: s njega
Diže se peluda oblak dok latice venu. - 
Pjev je o POSTÁNJU ko granje, pod kojim u hladu
Slavski se odmara svijet, i korien što bezbrojem žilâ
Grana se utrobom zemlje.  -
Pjesma ORAČEVA jek je premaljetne SVADBE i meki
Ležaj za trudom ljetnoga dana;
A pjev o DABOGU plod je, životna hrana:
Za njom smrtnici teže, i ona će jednom ublažit
ljutu nezàsitnu žudnju od koje ginete, ljudi!

To je stablo što o njem ću pjevati, zemnici: rodno
Prastaro deblo što i sad izdanke baca
I plod donosi. O tom cvjetònosju vječnome priču
Počinjem, voće vam nudim što omili istim
Râjnicima sred Nava.

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ VII

7.

Лајете

Да ми је памет сишла у стражњицу
И преко ноћи израсла
У злослутан реп

Лајете

Да су ми се мисли претвориле
У сиву длаку
И пробиле све поре на кожи

Лајете лајете

Да ми речи заударају
На људско месо спаљено на ломачи
И на бело семе мог репатог бога

Лајете лајете лајете

Да ми из грла излази
познати крвожедни урлик
Који ја називам песмом

Лајте ви само

(1968-1974)

Васко Попа

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ VI

6.

Јашући на своме вуку предводнику
Враћам се на зелене висове
Са којих сам овамо сишао

Копам тамо сам себи гроб
У најдубљој мисли вучјег пастира

У тој заборављеној дубини
Нико од вас и не сања
Да ме мртвог тражи

Сазрева тамо у миру
Сиви шкриљац наречен антимон
Од којег сам саздан

Из њега прво ниче
Ново вучје цвеће
А после све остало по реду

По светом зеленом реду

Васко Попа

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ V

5.

Из братског сазвежђа Седам Влашића*
Сјављујем своје вукове
На главни трг ваше престонице

Заједно са њима севам очима на вас
И лако вас утерујем
У ваше вишеспратне штенаре

Уживам у слепој међусобној борби
Ваших домаћих гвоздених немани
Помахниталих без вас

Пењем се вуковима на леђа
И зубима кидам укрштене ножеве
С ваших највиших торњева

И урлам до миле воље на месец
С репатим мојим синовима

Васко Попа



О Влашићима види

http://www.astroshop.rs/zanimljivost.php?id=51&naslov=Vla%C5%A1i%C4%87i%20-%20nebeski%20%C4%8Dasovnik

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ IV

4.

Чекићем песницом и главом
Ударам по ваздан у наковањ
За који сам невидљивим ланцем везан

Роса ми облива наковањ
Црна ујутро зелена у подне
Црвена увече

Кујем старо гвожђе
И отпатке месечине

Горим од жеље
Да пронађем ковину
Од које ми је ланац искован

Сива облачина
Седи ми на десном рамену
И руку ми води

Млади вукови
Скривени преко дана у мојој јазбини
Гледају ме и ћуте и уче

Васко Попа

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ III

3.

Идем у потрагу за правим мојим оцем
Који не може без мене да се роди

Тражим га

У цртама његовог лица
Расутим по јазбини
У коју сам упао

У долини одгризеног мог стопала
Наслеђеног од њега
Убогог крадљивца сунца

У високом корову
Изђикалом између слогова
Његовог имена

Тражим га
И у томе ми сав живот
Овде на огњеном пољу протиче

Васко Попа

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ II

2.

Вучја трава

Не молећи од вас допуштење
Рађам се као и досад
Из вучјега цвећа

Доји ме сенка старе вучице
Коју сте каменим мудима дотукли
Заједно са њеним вучићима

Говорим сам са собом
На обесвећеном огњеном пољу
Нагнутом над ставама
Сећања и предвиђања

Певам без престанка

Од страха да не останем сам
Међу вама до смрти
И после ње

Васко Попа