ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ II

2.

Истргли смо се из својих шапа
Ишчупали се из својих зуба
Изишли из своје коже

Радуј се вучји пастиру

Од своје кичме
Саздали смо обруч око света
Укрстили остале своје кости

Нашли смо осовински отвор
У коме се за нашег живота окретао
Одбегли црвени камен

Добре твоје пламене поуке
Већ увелико цветају
У корову над нама

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ I

1.

Радуј се вучји пастиру

Из мушке наше карлице
Оплођене мушком земљом
Израсла је девојачка липа

Из њеног корена
Ка теби тече
Извор рујног млека

У њеном стаблу
Рој пчела за тебе справља
Очински мед

У њеној круни
Загрљени теби певају
Гавран паун и орао

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА VI

6.

Кроз вучја ребра сине
земљу нашу заветну видим
Облик ускршњег јајета има

Вучје обасјава је срце
Усред рујнога мора

Или је већ одавно прогутана
Па није више ни жива ни мртва
Или је тек сада спремна
За друго рођење

Од вучје то зависи глади
И од наше звезде водиље
Ни од чега другог сине

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА V

5.

Видим оче вука
Са роговима младог месеца на глави
Земљу нашу девичанску
На роговима носи

Носи је и она се не брани
Као да је мртва
Или смртно заљубљена

Ниједним је земаљским путем не носи

Носи је некуда увис
У небеску ваљда своју јазбину
Коју смера за њу
И себе да ископа

Отима ли је од нас оче
или је напротив спасава

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА IV

4.

Видим сине земљу нашу распету
Између четири оцила
На којима вук зубе оштри

Вук се над њу надноси
И огледа љутито
У зеленим њеним очима

Искре са оцила
Стварају му златокруг за златокругом
Око лепе главе

Четири ће оцила знати сине
Оштри ли вук зубе на њу распету
Или за оне који су је распели

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА III

3.

Не видим оче земљу нашу лепотицу
Вук на њој клечи

Једном је шапом милује
Или полако дави
Другом до крви пара
Ниско небо над собом

Длака му на леђима има сјај
Траве од љубави
Или траве од омразе
Као на дан његовог рођења

Слади ли вук унапред оче
Пỹт њену горку
Или се само моли њеној лепоти

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА II

2.

Видим сине земљу нашу заспалу
Вук јој образе лиже

Огњеним је озарује језиком
И она се у сну смеши
Као да гори на ломачи

Сивом је заклања сенком
И она у сну стари
Као да тоне под пепелом

Припрема ли се сине
Да је прогута заспалу
Или само проверава
Јели жива или мртва

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА I

1.

Не видим оче земљу нашу сунчану
Вук је урликом својим црним
До неба обавија

Из корена је самог
Чини ми се кида
Заједно са њеним златним
И својим помодрелим срцем

Предосећа прерану смрт
Своју или њену
Или смрт троглавог сунца над њом

Страхује ли за себе оче
Или за њу сунчану

Васко Попа

МОЛИТВА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ V

5.

Не остављај нас овде саме
Да јуримо горе доле
По исплаженом свом језику

Молимо ти се вучји пастиру

Походи и нас у сну
Као сребрног старину вука
Да те прождеремо

Молимо ти се вучји пастиру

Напуни нам утробу
Речитим својим месом
Са укусом сиве облачине

Молимо ти се вучији пастиру

Раствору у нашој крви
Мирисну своју премудрост
Сву од соли над солима

Молимо ти се вучји пастиру

Васко Попа

МОЛИТВА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ IV

4.

Преломи на троје свој штап
Начини од њега трокрилног орла
И узнеси нас одавде

Молимо ти се вучји пастиру

Узнеси нас у посечени гај
Младих наших прародитеља
Сунчевог сина и месечеве кћери

Узнеси нас у сазвежђе
Великога вука

Молимо ти се вучји пастиру

Узнеси нас у мајчину
Биљурну утробу
Затрпану псећим семеном

Узнеси нас одавде
Барем до раскрснице у ваздуху
До које се испело наше завијање

Молимо ти се вучји пастиру

Васко Попа

МОЛИТВА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ III

3.

Ухвати нам оца неоца
Са срцем од олова
С главурдом од окошталих векова

Молимо ти се вучји пастиру

Дигни га са легала
Да нас више не зачиње и не пробада
Српом сто му између ногу виси

Изненади га на делу
Онде насред нигдине
Данас на дан светог Никада

Предај нам га у шапе

Да му дамо да окуси свој срп
И да му растргнемо телесину
Од сировог времена

Молимо ти се вучји пастиру

Васко Попа

МОЛИТВА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ II

2.

Дотуци нас или нас прихвати
Овакве одране обогаљене
И обезглављене

Молимо ти се вучји пастиру

Одени нас у кожу
Разапету на добошима хајкача

Наоружај нас шапама
Прерађеним у дршке
Ловачких ножева

Засади нам у вилице зубе
Нанизане на огрлицама
Кучки креветуша

Украси нам врат главом
Прикуцаном на зиду
Свезнајућих осматрачница

Молимо ти се вучји пастиру

Васко Попа

МОЛИТВА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ I

1.

Молимо ти се вучји пастиру

Обави нас око врата
Да не јашемо и дању и ноћу
На себи самима

Нахрани нас из руке
Да не ждеремо сирову земљу
И лочемо сопствену крв

Створи нам мало места на рамену
Да не спавамо далеко од себе
У одјецима својих урлика

Нађи новорођени црвени камен
Одбегао из наших груди
Да не јуримо за њим до на крај света

Молимо ти се вучји пастиру

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА V

5.

Вучица се диже на задње шапе
У подножју неба

Диже се заједно са вуковима
Скамењеним у њеној утроби

Диже се полако
Између поднева и поноћи
Између две вучје јаме

Диже се с муком
Ослобађајући из једне јаме њушку
Из друге репину

Диже се са сланим урликом
Засталим у сланом грлу

Диже се мртва од жеђи
Према бистрој тачки на небу
Према појилу репатих звезда

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА IV

4.

Вучица се купа у плавети
И псећи пепео са тела спира

На дну бујица
Низ непомично лице што јој теку
Мресте се муње

У разјапљеним њеним чељустима
Месец скрива секиру преко дана
Сунце преко ноћи ножеве

Лупање њеног бакарног срца
Ућуткује лајаве даљине
И успављује цвркутави ваздух

У провалијама
Испод њених шумовитих леђа
Громови су на све спремни

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА III

3.

Вучицу хватају у челичне замке

Разапете од видика до видика

Скидају јој с њушке златну образину

И чупају тајну траву

Између бедара

Хушкају на њу везану

Псе трагаче и бушиветре

Да је обешчасте

Секу је на комаде

И остављају

Клештама лешинаркама

Вучица одсеченим језиком захвата

Живу воду из чељусти облака

И себе поново саставља

Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА II

2.

Вучицу затварају
У подземни огањ

Силе је тамо да гради
Куле од дима
И меси хлебове од углевља

Кљукају је само жаром
И заливају
Врелим живиним млеком

Гоне је да се пари
Са усијаним жарачима
И зарђалим сврдлима

Вучица се зубима хвата
За плавокосу звезду
И себе у подножје неба враћа


Васко Попа

ОГЊЕНА ВУЧИЦА I

1.

Вучица лежи
У подножју неба

Тело од живе жеравице
Обрасло јој травом
И покривено сунчевим прахом

Планине у њеним грудима
Претећи се дижу
И праштајући спуштају

Кроз њене жиле урлају реке
У очима јој језера севају

У њеном непремер-срцу
Руде се топе од љубави
На седмоструком огњу

Вукови се играју на њеним леђима
И живе у њеној биљурној утроби
Пре првог и после последњег урлика

Васко Попа

Стотина вукова - Украјинска прича

Причао једном

неки момак:

- Натрпео сам се страха јуче кад сам ишао кроз шуму!... Једва сам умакао!

Питају га:

- А шта ти се то тамо десило?

- Ма гонила ме цела стотина вукова!

- А-ух!

- Шта: а-ух! Па и нека није стотина, али их је педесет било!

- Па њих нема толико ни у целој шуми!

- Још и не верују! Кажем вам да ме је сигурно једно десетак вукова јурило!

-  Ма хајде, не лажи!

- Зашто бих лагао! Лепо вам кажем - кад јурну вук за мном!...

- Та где си га видео?

- Па, богами, чујем ја у жбуњу нешто шуш-шуш...



Ко разуме схватиће :-D

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ VII

7.


Врати се у своју јазбину
Хроми вуче

И тамо спавај
Док ти се длака не промени
И док ти не никну нови гвоздени зуби

Спавај док се кости мојих предака
Не расцветају и разгранају
И пробију земљину кору

Спавај док ти се јазбина не затресе
И на тебе сруши

Спавај док те твоје племе
С оне стране неба завијањем
Не пробуди

Врати се у своју јазбину
Походићу те и дворити  сну
Хроми вуче

Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ VI

6.

Дај да ти приђем
Хроми вуче

Дај да ти ишчупам
Три чудотворне длаке
Из троугласте главе

Дај да ти штапом додирнем
Звезду на челу и камен на срцу
И лево и десно уво

И дај да ти пољубим
Рањену божанску шапу
Наслоњену на облак

Дај да ти приђем
И не плаши ме светим зевањем
Хроми вуче


Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ V

5.

Подигни камен са свога срца
Хроми вуче

И покажи ми како претвараш
Камен у сунцоносни облак
И како облак у јелена златорога

И ако те то не замара покажи ми
Како претвараш јелена у златни босиљак
И како босиљак у шестокрилу ласту

И покажи ми ако се још сећаш
Како претвараш ласту у жар-змију
И змију у алем камен

Подигни камен са свога срца
и на моје га положи
Хроми вуче

Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ IV

4.

Скрени поглед према мени

Хроми вуче

И надахни ме огњем из чељусти

Да пропевам у твоје име

Праматерњим липовим језиком

Испиши ми канџом на челу

Небеске црте и резе

Да стасам у тумача твога ћутања

И угризи ме за леву руку

Да ми се поклоне твоји вукови

И да ме за пастира извичу

Скрени поглед према мени

И не буљи више у срушени свој кип

Хроми вуче

                                                                                                                                                                                                                 Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ III

3.

Прими моје сиротињске дарове
Хроми вуче

Носим ти на плећима гвоздену овцу
И гутљај медовине у устима
Да чељусти забављаш

И мало живе воде на длану
Да се у чудима вежбаш

И венац перуника
Исплетен по мери твоје главе
Да не заборавиш ко си

И узорак најновијих вучјих гвожђа
Да их добро проучиш

Прими моје дарове
И не растурај их божанским репом
Хроми вуче

Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ II

2.

Простро сам се пред тобом
Хроми вуче

Лежим између твојих кипова
Унакажених и запаљених
И преодевених у блато

Пао сам између њих
Лицем у твоје свете коприве
И заједно са њима горим

Пуна су ми уста
Њиховог дрвеног меса
И златних обрва

Простро сам се пред тобом
Дај ми режањем знак да се дигнем
Хроми вуче


Васко Попа

ПОКЛОЊЕЊЕ ХРОМОМЕ ВУКУ I

1.


Врати се у своју јазбину
Осрамоћени хроми вуче

И тамо спавај
Док се не заледи лавеж
И зарђају псовке и цркну бакље
Свеопште хајке

И док се сви не скљокају
Празних руку у себе
И прегризу себи језик од муке

И силници псоглавци с ножем за увом
И хајкачи са полним удом на рамену
И ловачки змајеви вукождери

Четвороношке пузим пред тобом
И урлам у твоју славу
Као у велика
Зелена твоја времена

И молим ти се стари мој хроми боже
Врати се у своју јазбину

Васко Попа