ВУЧЈА ЗЕМЉА V

5.

Видим оче вука
Са роговима младог месеца на глави
Земљу нашу девичанску
На роговима носи

Носи је и она се не брани
Као да је мртва
Или смртно заљубљена

Ниједним је земаљским путем не носи

Носи је некуда увис
У небеску ваљда своју јазбину
Коју смера за њу
И себе да ископа

Отима ли је од нас оче
или је напротив спасава

Васко Попа