26 март 2023

ТРИ ШАКЕ СОЛИ

 

                Једноћ уграби змај најлешшу девојку у селу, и с њом у пећину. Сељани се грдно препадну; нико не смеде прићи змајеву брлогу, а некмоли да спасе девојку. После неког времена један сељак се осмели, дође пећини и угледа жену с дететом у наручју. Потом се врати у село и рекне за жену.

                Мајка отете девојке похита пећини и затекне кћер пред улазом. Оне се изгрле и исплачу, а онда ћерка стане молити мајку да се врати у село, јер ако је змај затекне, живу ће је растргнути. А мајка салете кћер да и она пође, мо не могаде је наговорити, те жалосна оде дома. За три дана ево је опет, и наново почне навраћати кћер да утекне од але. Она напоследак пристане, ал` рекне мајци:

                „Ако ли ја утекнем, змај ће истребити људе и спалити село“.

                Шта ће, како ће, него се договоре да доскоче змају. И мајка научи кћер да сазна његову смрт.

                Кад се змај врати, жена га стане кушати, може ли он умрети. Змај јој се повери:

                „Да неко саспе три шаке соли у бунар, од те воде би умах издахнуо“.

                Ћерка рекне ово мајци, она донесе три шаке соли и саспе у бунар. Увече змај, уморан, почне пити воду, а његова жена нагне бежати. Он је прокле, а жена се у часу скамени с дететом. Истом и змај прецрче.

                Место близу Прилепа где змај боравише, доби име: Змеовец. У оној пећини и данас стоји камена жена са дететом у наручју.



                                                                                        Записао и прилагодио Мирко М.

25 март 2023

ЛОВАЦ ОХРИД

 



ЛОВАЦ ОХРИД

 

Под хридином  у пећини живео , са три кћери, ловац Охрид. Најлепша му беше најмлађа кћер Софија. Она заносаше лепотом и песмом путнике на друму. Многи хтедоше да је уграбе, али њен отац сваког погуби. Но Охрид остаре; поче снага да га издаје. Да сачува Софију, сагради за њу колибу у лугу, па јој забрани да пева и гледа путнике.

                Једне ноћи Софија тужно запева, а у брлогу је чу аждаја, и неопазице се прикраде девојци. Кад угледа њену лепоту, из злобе је хтеде прогутати. Уто наиђе Охрид са два кера. Они ударе на завијање, и опомену господара да се спрема несрећа. Охрид их пусти; пси га наведу на аждају. Ала скочи и прогута ловца. Потом се врати у брлог.

                Софија изгласа закука за оцем. Чује њу неки чобанин и дође да види шта је. Девојка му каза: ала ми прогута оца. Чобан онда чудесно засвира у фрулу и пође брлогу. Бесна аждаја промоли главу да га прогута, али је свирка опчини, и не могаде се маћи с места.

                Чобан сад упита алу шта је најмоћније на свету. Она рече: свирала. Па је упита шта се не сме прождирати. Она рече: човек. Њему се допадну одговори, и не хтеде је убити, већ поче са њом зборити.

                Али аждаји се врати снага, и она се узнемири. Момак то опази, и опет засвира. Ала поново занемоћа. Софија приђе, и у чуду виде да је чобанова свирка омађијала неман. Он јој даде знак да чини од але шта хоће.

                Девојка ножем распори аждају, али у њеној утробиништа не нађе доли бистре воде. Она изли воду и рече:

                „Ако си чиста вода, постани језеро, да чобан поји стадо; ако си нечиста, постани ватра, да се чобан греје“.

                Долину потопи бистра вода. Девојка викну:

                „Ово је Охридова вода; она је од тела мога оца“.

                И језеру остаде име: Охридско језеро.

слика са сајта 
https://experience-macedonia.com/things-you-didnt-know-about-ohrid/

Записао и прилагодио Мирко М.



12 март 2023

МОРАНА

 


Зими ледим ти жиле

Пуца камен од моје силе

Болести сејем на живе

Боје ме се, ал ми се диве


Нико ми побећи неће моћи

И по тебе ћу једнога дана доћи

Kад буде дошло твоје време

Зато не прави сад од тога бреме


Морана моје је божанско име

Владарка сам болести, смрти и зиме

Све има почетак, ја сам крај

Нема ту ништа страшно знај


То је бит, то је суштина

То је оно што следује свима

Kреће се Kоло, стално се врти

Новог почетка нема ако нема смрти


Време до новог Буђења клизи

Масленица брзо нама се ближи

То овом певању је згода

Да мени ближи се непогода


Пред вратима Нава стојим

Последње своје дане бројим

Kроз Огањ ме тамо смести

Да пролеће препустим Весни!