ЛОВАЦ ОХРИД
Под хридином у пећини живео , са три кћери, ловац Охрид.
Најлепша му беше најмлађа кћер Софија. Она заносаше лепотом и песмом путнике на
друму. Многи хтедоше да је уграбе, али њен отац сваког погуби. Но Охрид остаре;
поче снага да га издаје. Да сачува Софију, сагради за њу колибу у лугу, па јој
забрани да пева и гледа путнике.
Једне ноћи Софија тужно запева,
а у брлогу је чу аждаја, и неопазице се прикраде девојци. Кад угледа њену
лепоту, из злобе је хтеде прогутати. Уто наиђе Охрид са два кера. Они ударе на
завијање, и опомену господара да се спрема несрећа. Охрид их пусти; пси га
наведу на аждају. Ала скочи и прогута ловца. Потом се врати у брлог.
Софија изгласа закука за оцем. Чује
њу неки чобанин и дође да види шта је. Девојка му каза: ала ми прогута оца. Чобан
онда чудесно засвира у фрулу и пође брлогу. Бесна аждаја промоли главу да га
прогута, али је свирка опчини, и не могаде се маћи с места.
Чобан сад упита алу шта је
најмоћније на свету. Она рече: свирала. Па је упита шта се не сме прождирати. Она
рече: човек. Њему се допадну одговори, и не хтеде је убити, већ поче са њом
зборити.
Али аждаји се врати снага, и она
се узнемири. Момак то опази, и опет засвира. Ала поново занемоћа. Софија приђе,
и у чуду виде да је чобанова свирка омађијала неман. Он јој даде знак да чини
од але шта хоће.
Девојка ножем распори аждају,
али у њеној утробиништа не нађе доли бистре воде. Она изли воду и рече:
„Ако си чиста вода, постани
језеро, да чобан поји стадо; ако си нечиста, постани ватра, да се чобан греје“.
Долину потопи бистра вода. Девојка
викну:
„Ово је Охридова вода; она је од
тела мога оца“.
И језеру остаде име: Охридско
језеро.
 |
| слика са сајта https://experience-macedonia.com/things-you-didnt-know-about-ohrid/ |
Записао и прилагодио Мирко М.
Анализа елемената митолошке симболике, у вези имена Охридског језера:
ОдговориИзбришиХридина, свод небески је од камена, као што је и престо Божји у народним песмама.
Пећина, поређење за доњи свет.
Три кћери, оличења тројне Зоре ноћи: вечерња, поноћна и јутарња.
Ловац Охрид, у србском миту, ловац је оличење закона космичког реда.
Луг, као и шума је поређење Нава.
Совија, старо србско женско име у значењу „мудрица“, од аријског или архаично србског сап'ала, „плодан“, придевак бога Нава.
Аждаха, злодух Нава, од арх. срб. ахиндра, „господар змија“ < ахи, змија. У откривењу Јовановом, аждаха је стара змија, која је живи симбол ноћног Огња!
Чобан, придевак месеца, од арх. срб. сувана (=шуб'анга), месец или име бога Месеца, који је у миту чобанин, путник и јунак.
Свирала, придевак Јава, од арх. срб. сварала, од корена сври, инф. сварате, свирати. Кад Сунце огране, у народу се каже: Сунце је засвирило!
Вода, граничи поље сила директне и индиректне светлости, које чине океан или небеске воде, од којих потичу реке, језера, мора...
Очигледно, да је ова митолошка прича приказ смене директне или сферичне и индиректне или поларизоване светлости, у току Стварања, за који Његош пева: Дан за даном вјенчаје се током!
Хвала на анализи :)
Избриши