МОРАНА

 

Зими ледим ти жиле

Пуца камен од моје силе

Болести сејем на живе

Боје ме се, ал ми се диве

Нико ми побећи неће моћи

И по тебе ћу једнога дана доћи

Kад буде дошло твоје време

Зато не прави сад од тога бреме

Морана моје је божанско име

Владарка сам болести, смрти и зиме

Све има почетак, ја сам крај

Нема ту ништа страшно знај

То је бит, то је суштина

То је оно што следује свима

Kреће се Kоло, стално се врти

Новог почетка нема ако нема смрти

Време до новог Буђења клизи

Масленица брзо нама се ближи

То овом певању је згода

Да мени ближи се непогода

Пред вратима Нава стојим

Последње своје дане бројим

Kроз Огањ ме тамо смести

Да пролеће препустим Весни!