ТРИ ШАКЕ СОЛИ

 

                Једноћ уграби змај најлешшу девојку у селу, и с њом у пећину. Сељани се грдно препадну; нико не смеде прићи змајеву брлогу, а некмоли да спасе девојку. После неког времена један сељак се осмели, дође пећини и угледа жену с дететом у наручју. Потом се врати у село и рекне за жену.

                Мајка отете девојке похита пећини и затекне кћер пред улазом. Оне се изгрле и исплачу, а онда ћерка стане молити мајку да се врати у село, јер ако је змај затекне, живу ће је растргнути. А мајка салете кћер да и она пође, мо не могаде је наговорити, те жалосна оде дома. За три дана ево је опет, и наново почне навраћати кћер да утекне од але. Она напоследак пристане, ал` рекне мајци:

                „Ако ли ја утекнем, змај ће истребити људе и спалити село“.

                Шта ће, како ће, него се договоре да доскоче змају. И мајка научи кћер да сазна његову смрт.

                Кад се змај врати, жена га стане кушати, може ли он умрети. Змај јој се повери:

                „Да неко саспе три шаке соли у бунар, од те воде би умах издахнуо“.

                Ћерка рекне ово мајци, она донесе три шаке соли и саспе у бунар. Увече змај, уморан, почне пити воду, а његова жена нагне бежати. Он је прокле, а жена се у часу скамени с дететом. Истом и змај прецрче.

                Место близу Прилепа где змај боравише, доби име: Змеовец. У оној пећини и данас стоји камена жена са дететом у наручју.

                                                                                        Записао и прилагодио Мирко М.