Приказивање постова са ознаком Легенде. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Легенде. Прикажи све постове

26 март 2023

ТРИ ШАКЕ СОЛИ

 

                Једноћ уграби змај најлешшу девојку у селу, и с њом у пећину. Сељани се грдно препадну; нико не смеде прићи змајеву брлогу, а некмоли да спасе девојку. После неког времена један сељак се осмели, дође пећини и угледа жену с дететом у наручју. Потом се врати у село и рекне за жену.

                Мајка отете девојке похита пећини и затекне кћер пред улазом. Оне се изгрле и исплачу, а онда ћерка стане молити мајку да се врати у село, јер ако је змај затекне, живу ће је растргнути. А мајка салете кћер да и она пође, мо не могаде је наговорити, те жалосна оде дома. За три дана ево је опет, и наново почне навраћати кћер да утекне од але. Она напоследак пристане, ал` рекне мајци:

                „Ако ли ја утекнем, змај ће истребити људе и спалити село“.

                Шта ће, како ће, него се договоре да доскоче змају. И мајка научи кћер да сазна његову смрт.

                Кад се змај врати, жена га стане кушати, може ли он умрети. Змај јој се повери:

                „Да неко саспе три шаке соли у бунар, од те воде би умах издахнуо“.

                Ћерка рекне ово мајци, она донесе три шаке соли и саспе у бунар. Увече змај, уморан, почне пити воду, а његова жена нагне бежати. Он је прокле, а жена се у часу скамени с дететом. Истом и змај прецрче.

                Место близу Прилепа где змај боравише, доби име: Змеовец. У оној пећини и данас стоји камена жена са дететом у наручју.



                                                                                        Записао и прилагодио Мирко М.

25 март 2023

ЛОВАЦ ОХРИД

 



ЛОВАЦ ОХРИД

 

Под хридином  у пећини живео , са три кћери, ловац Охрид. Најлепша му беше најмлађа кћер Софија. Она заносаше лепотом и песмом путнике на друму. Многи хтедоше да је уграбе, али њен отац сваког погуби. Но Охрид остаре; поче снага да га издаје. Да сачува Софију, сагради за њу колибу у лугу, па јој забрани да пева и гледа путнике.

                Једне ноћи Софија тужно запева, а у брлогу је чу аждаја, и неопазице се прикраде девојци. Кад угледа њену лепоту, из злобе је хтеде прогутати. Уто наиђе Охрид са два кера. Они ударе на завијање, и опомену господара да се спрема несрећа. Охрид их пусти; пси га наведу на аждају. Ала скочи и прогута ловца. Потом се врати у брлог.

                Софија изгласа закука за оцем. Чује њу неки чобанин и дође да види шта је. Девојка му каза: ала ми прогута оца. Чобан онда чудесно засвира у фрулу и пође брлогу. Бесна аждаја промоли главу да га прогута, али је свирка опчини, и не могаде се маћи с места.

                Чобан сад упита алу шта је најмоћније на свету. Она рече: свирала. Па је упита шта се не сме прождирати. Она рече: човек. Њему се допадну одговори, и не хтеде је убити, већ поче са њом зборити.

                Али аждаји се врати снага, и она се узнемири. Момак то опази, и опет засвира. Ала поново занемоћа. Софија приђе, и у чуду виде да је чобанова свирка омађијала неман. Он јој даде знак да чини од але шта хоће.

                Девојка ножем распори аждају, али у њеној утробиништа не нађе доли бистре воде. Она изли воду и рече:

                „Ако си чиста вода, постани језеро, да чобан поји стадо; ако си нечиста, постани ватра, да се чобан греје“.

                Долину потопи бистра вода. Девојка викну:

                „Ово је Охридова вода; она је од тела мога оца“.

                И језеру остаде име: Охридско језеро.

слика са сајта 
https://experience-macedonia.com/things-you-didnt-know-about-ohrid/

Записао и прилагодио Мирко М.