Хроми вук шапама глади секиру
Заривену у космату облачину
Љуби јој витко тело
Од мирисне храстовине
И оба сребрна образа
И неодољиво сечиво
И сам себе дели
На две живе половине
Једна му половина леже на земљу
Друга на небо узлеће
Негде на средини
Између земље и неба
Остаје му огромно усијано срце
Светли нова црвена звезда
И чека своје житеље
Васко Попа
Нема коментара:
Постави коментар