Навадио се на Кијев змај, узимао је он од
народа велики намет; из сваке куће по лепоту девојку; узме девојку и изједе је.
Дошао ред и на царску кћер да иде том змају. Змај зграби принцезу, али је не
изједе – била је права лепотица – већ је одвуче у брлог и узе за жену. Кад год
је змај одлазио у лов, принцезу затвори брвнима да не побегне.
Та принцеза је имала псетанце,
које је за њом пошло од куће. Напише, тако, принцеза, посамце оцу и мајци, закачи
га псетанцету за врат, а оно одјури, однесе га, па чак и одговор донесе. Једном
цар и царица напишу принцези: сазнај ко је од змаја јачи?
Принцеза се стаде улагивати
своме змају, стаде га испитивати ко је од њега јачи. Он дуго није хтео да јој
каже, али једном сеизговори да у Кијеву граду живи Кожевмјака – он је од њега
јачи. Чим је то чула, принцеза напише оцу: пронађите у Кијеву граду Никиту Кожемјаку
и пошаљите га да ме из невоље избави.
Кад је сазнао за то, цар пронађе
Никиту Кожемјаку и сам оде да га замоли да одлободи његову земљу од страшнога
змаја и избави принцезу. Никита је баш тада коже штавио, држаше у рукама
дванаест кожа. Кад виде да је цар главом дошао, задрхта од страха, руке му се
затресоше и покида оних дванаест кожа. Колико год да су преклињали цар и царица
Кожемјаку, он не пристаде да се бори против змаја. Смисле и скупе пет хиљада
малолетне дечице и нареде им да моле Кожемјаку не би ли се на њихове сузе
сажалио! Дођу код Никите дечица нејака и стану га са сузама у очима молити да
пође на змаја. Гледајући њихове сузе Никита се и сам расплаче, узме триста пуди
кудеље, намочи је добро смолом, умота се њоме да га змај не би изјео и пође на
њега. Никита стиже до змајевог брлога, а змај се затворио и не излази.
„Изађи боље у широко поље или ћу
ти сав брлог растурити!“ рече Кожемјака и стаде ломити врата.
Виде змај да му се зло спрема па
изађе у широко поље. Дуго се са змајем Никита Кожемјака био док није змаја на
земљу оборио. Ту змај стаде молити Никиту:
„Немој да ме убијеш, Никита
Кожемјака! Нема на свету никог јачег од нас двојице; поделићемо читаву земљу,
читав свет на равне делове: ти ћеш у једној половини живети, а ја у другој.“
„Добро“, рече Никита, „треба
међу поставити.“
Начини Никита рало од триста
пиди, упрегне у њега змаја и поче од Кијева да међу прави. Узора Никита бразду
од Кијева до мора Кавстријскога.
„Сада смо“, рече змај, „сву землју
поделили.“
„Земљу јесмо“, рече Никита, „ а
сад хајде да море делимо, да не кажеш да се твоја вода узима.“
Крену змај с ралом на средину
мора а Никита Кожемјака га уби и у мору утопи. Та се бразда и дан-данас види; два
је хвата висока. Око ње се земља оре, али бразду нико не дира. Они који не
знају како је настала, зову је бедем.
А Никита Кожемјака, извршивши светло
дело, не хтеде ништа узети, пође опет коже штавити.
*Пуд, стара руска мера за масу.
1 пуд једнак
је 16,3805 кг.
 |
| Додајте натпис |
Нема коментара:
Постави коментар