Живели мачак и врабац, а трећи јe био делија. Пошли мачак и врабац да наберу дрва и рекоше добром момку:
„Послуј по кући и пази: ако дође
баба-Јага и стане бројати кашике, ти ништа не проговарај, ћути!“
„Добро“, одговори делија.
Мачак
и врабац оду, а делија седне на пећ. Одједном се појави баба-Јага, узме кашике
и броји:
„Ово је мачорова кашика, ово је
врапчева кашика, а трећа је делијина.“
Делија не отрпе, већ повика:
„Не дирај, баба-Јаго, моју
кашику!“
Баба-Јага зграби делију седне у
ступу и одјури. Ступу тера, тучком маше, а метлом трагове брише. Делија
зајаука:
„Мачоре, дотрчи! Врапче, долети!“
Они чуше и дојурише. Мачак стаде
баба-Јагу грепсти, а врабац кљуцати, и отеше делију.
Сутрадан се опет спремише да иду
у шуму и насеку дрва, па рекоше делији:
„Пази, ако дође баба-Јага, ништа
не проговарај, данас ћемо далеко отићи.“
Тек што је делија сео на пећ,
опет се појави баба-Јага и стаде бројати кашике:
„Ово је мачорова кашика, ово је
врапчева, а ова делијина.“
Делија не отрпе, већ повика:
„Не дирај баба-Јаго, моју кашику!“
Баба-Јага зграби делију, повуче
га, а он закука из свег гласа:
„Мачоре, дотрчи! Врапче, долети!“
Они га чуше и дојурише. Мачак
стаде Баба-Јагу грепсти, а врабац кљуцати! Отеше делију и вратише се кући.
Трећег дана кренуше у шуму да
насеку дрва и рекоше делији:
„Пази, ако дође баба-Јага –
ћути; ми ћемо данас далеко отићи.“
Мачак и врабац оду, а делија
опет седне на пећ. Одједном се опет појави баба-Јага, узе кашике да броји:
„Ово је мачорова кашика, ово је
врапчева кашика, а трећа је делијина.“
Делија ћути. Баба-Јага по други
пут броји:
„Ово је мачорова кашика, ова је
врапчева, а ова је делијина.
Делија ћути. Баба-Јага стаде и
трећи пут бројати:
„Ово је мачорова кашика, ово је
врапчева кашика, а ова је делијина.“
Делија не издржа, већ гласно
повика:
„Не дирај, курво, моју кашику!“
Баба-Јага зграби делију и
одвуче. Делија стаде запомагати:
„Мачоре, дотрчи! Врапче, долети!“
Али побратими га не чују.
Довукла баба-Јага делију кући,
посадила га на клупу иза пећи, наложила ватру и вели најстаријој кћери:
„Кћери, ја одох у Русију, а ти
ми за ручак испеци овога делију.“
„Добро!“ одговори јој она.
Пећ се угрејала и девојка нареди
делији да дође. Он је послуша.
„Легни на тигањ!“ вели му
девојка.
Делија легне једном ногом у
таваницу, а другом у под упро. Девојка му вели:
„Не тако, не тако!“
„Него како? Покажи ми!“
Девојка легне на тигањ. Делија
брзо ухвати дршку и гурну у пећ тигањ са Јагином кћерком па оде на клупу иза
пећи и седе – чека баба-Јагу да се врати. Одједном – ето баба-Јаге:
„Да се поваљам, да се поваљушкам
по делијиним костима!“
А делија ће нато:
„Поваљај се, поваљушкај по
кћериним костима!“
Баба-Јага скочи и погледа: њена
кћи испечена па зајаука:
„Ах, ти неваљалче, чекај! Нећеш
ми умаћи!“
Нареди средњој кћери да испече
делију и оде. Средња кћи је заложила пећ и наредила делији да дође. Он дође,
леже на тигањ, једном ногом у таваницу, а другом у под упро. Девојка му вели:
„Не тако, не тако!“
„А ти ми покажи како?“
Девојка леже на тигањ, а делија
је гурну у пећ, пође према клупи иза пећи и седе.
Кад ето ти баба-Јаге:
„Да се поваљам, да се поваљушкам
по делијиним костима!“
А делија ће нато:
„Поваљај се, поваљушкај по
кћериним костима!“
Јага се разбесне:
„Стани“, вели, „Нећеш ми умаћи!“
Нареди најмлађој кћери да га
испече. Али и она је прошла као њене сестре, делија је и њу испекао! Баба-Јага
се распомами:
„Чекај“, вели, „мени нећеш
умаћи!“
Заложила је пећ и викнула:
„Излази, делијо! Легни на тигањ!“
Делија леже, једном ногом у
таваницу, а другом у под упро, никако да уђе у пећницу. Баба-Јага му вели:
„Не тако, не тако!“
Али делија се прави да не зна.
„Ја“, вели, „не знам како,
покажи ми!“
Баба-Јага се скупила и легла на
тигањ. Делија је хитро зграби, гурну у пећ, и одјури кући. Стигао је и браћи
рекао:
„Ето, шта сам учинио са
баба-Јагом!“
Нема коментара:
Постави коментар