Баба Јага костонога

Живели баба и деда. Деда је обудовео* и оженио се другом женом, а од прве жене му беше остала девојчица. Зла маћеха је није волела, тукла је и стално мислила како да је се ослободи. Једном отац оде некуда, а мећеха рече девојци:

„Иди код своје тетке, а моје сестре, тражи иглу и конац да ти кошуљу сашијем.“

А та тетка је била баба-Јага костонога.

Али девојка није била глупа, него је најпре отишла код своје рођене тетке:

„Помоз` бог, теткице!“

„Бог ти помогао, рођена! Којим добром?“

„Мајка ме је послала код њене сестре да тражим иглу и конац да ми кошуљу сашије.“

Ова је посаветова:

„Тамо ће те, сестричино моја, бреза по очима шибати – ти јој пантљику привежи; тамо ће ти врата шкрипати и лупати – ти их уљем подмажи; тамоће те пси напасти – ти им хлеба баци; тамо ће ти мачор очи грепсти – ти му шунке подај.“

Девојка пође. Ишла је, ишла и стигла. Стоји колиба, а у њој седи баба-Јага костонога и тка.

„Помоз` бог, теткице!“

„Бог ти помогао, рођена!“

„Послала ме мајка да ми даш иглу и конац – хоће да ми кошуљу сашије.“

„Добро. Седи овде и мало ткај.“

Девојка седе за разбој, а баба-Јага изађе и рече својој слушкињи:

„Загреј купатило и окупај сестричину, само пази, добро је окупај, хоћу да је за доручак поједем.“

Девојка седи ни жива ни мртва; сва преплашена, моли она слушкињу:

„Рођена моја! Не подстичи ватру толику колико је заливај водом, а воду носи решетом“, и даде јој мараму.

Баба-Јага нестрпљиво чека; приђе прозору и пита:

„Ткаш ли, сестричино, ткаш ли, мила?“

„Ткам, теткице, ткам, мила!“

Баба-Јага оде, а девојка даде мачору шунке и упита га:

„Може ли се некако изаћи одавде?“

Илустрација БОРИС ЗВОРИКИН

„Ево ти чешаљ и убрус“, рече мачак, „узми их и бежи. Баба-Јага ће кренути да те гони, ти прислони уво на земљу, па кад чујеш да је она близу, баци најпре убрус – створиће се широка, широка река. Ако баба-Јага преплива реку и настави да те гони, ти опет прислони уво на земљу па кад чујеш да је она близу, баци чешаљ – створиће се густа, густа шума; кроз њу се она неће пробити!“

Девојка узме убрус и чешаљ и побегне. Пси је нападоше – она им баци хлеба, и они је пропустише; врата хтедоше да се залупе- она их подмаза уљем, и она је пропустише; бреза јој хтеде очи ископати – она јој привеза пантљику, и ова је пропусти. А мачор седи за разбојем и тка: више мрси него што тка. Баба-Јага приђе прозору и упита:

„Ткаш ли, сестричино, ткаш ли, мила?“

„Ткам, ткам, тетка, ткам, мила“, одговори грубо мачак.

Баба-Јага упаде у кућу, виде да је девојка побегла и поче тући и грдити мачка што девојци није очи изгребао.

„Откад те служим“, рече мачак, „нисам ни кошчицу од тебе добио, а девојка ми је шунке дала.“

Баба-Јага кидиса на псе, капију, брезу, слушкињу и поче их све редом грдити и тући. Пси јој рекоше:

„Откад те служимо, ниси нам ни загорелу корицу бацила, а она нам је хлеба дала.“

Врата јој рекоше:

„Откад те служимо, ниси нам ни водом шарке полила, а она нас је уљем подмазала.“

Бреза рече:

„Откад те служим ниси ме ни кончићем превезала, а она ми је пантљику свезала.“

Слушкиња рече:

„Откад те служим ниси ми ни крпицу дала, а она ми је мараму поклонила.“

Баба-Јага костонога брзо у ступу седе, тучком је тера, метлом траг уклања, и пође у потеру за девојком. А девојка прислони уво на земљу и чу да је баба-Јага гони, да је већ близу. Узе и баци пешкир: створи се широка, широка река! Баба-Јага дође до реке, шкрипну зубима од љутине и врати се кући. Скупи своје бикове и дотера их до реке. Бикови попише сву реку до дна. Баба-Јага опет крену у потеру. Девојка прислони уво на земљу па кад чу да је баба-Јага близу, баци чешаљ: створи се густа, страшна шума! Баба-Јага поче да је гризе, али ма колико се мучила, није могла да је прогризе, и врати се натраг.

Деда се већ вратио кући и пита:

„Где је моја кћи?“

„Отишла је код тетке“, рече маћеха.

Не прође много, а девојка дојури кући.

„Где си била?“ упита је отац.

„Ах оче!“ рече она. „Тако и тако – мајка ме послала код тетке да тражим иглу и конац да ми кошуљу сашије, , а тетка, баба-Јага је хтела да ме поједе.“

„А како си побегла, кћери?“

Тако и тако – исприча девојка. Деда је све дознао, на жену се наљутио и убио је, па је остао са кћерком да живи у здрављу и весељу. И ја сам тамо био, медовину и пиво пио; бркове сам квасио, ал` гушу нисам сквасио.  

*обудовео - постао удовац