ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА I

1.

Хајкачи на раменима проносе
Грдног хромог вука

Између искежених зуба
Клати му се одсечени мушки знак
Вуче се по прашини
И оставља за собом нечитљив траг

У једно му је уво забодена
Гранчица стрњике
У друго руковет чкаља*

Из распорене утробе му вири
Оскрнављена света слама

И хајкачи и окупљени пси
И муве на његовим ранама
И срамна мотка
Сви верују да је мртав

Васко Попа


*чкаљ – бодљикав коров, са лепим и медоносним цветовима, веома лековит, расте по лединама и дивљини. Све се ређе виђа у природи због загађености
http://www.travarisrbije.com/lekovito_bilje.php?id=17

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ V

5.

Радуј се риђа сенко
Нагнута над нашом радошћу

Радуј се једини уједу
На трбуху земљиног шара

Радуј се громогласно слово
Усред чељусти невремена

Радуј се црни урличе
Над бескрајним снежним заборавом

Радуј се упаљени осмеху
У срцу пасјег мрака

Радуј се златно памћење
Нахватано на нашим костима

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ IV

4.

Летимо ти у сусрет
На ископаном твом штапу

Радуј се вучји пастиру

Нанизали смо на штап пршљенове
Заболи ребра у његове шаре
Натакли лобање на његов врх

Радуј се вучји пастиру

Савладали смо вихоре гониче
Прелетели јаме и кочеве
И замке у ваздуху

Радуј се вучји пастиру

Летимо ти у сусрет
Да ти погледамо у очи
И своју искажемо радост

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ III

3.

Око нас се мирно јагње
Белоруни женски облаци
И громови воде љубав
С лепим нашим успоменама

Радуј се вучји пастиру

Брњице рђају на киши
И гризу пешчане хумке
Које личе на наше телесине

Крезуба вучја гвожђа хватају
Залутале урлике ветрова
И шкљоцају напразно

Осамостаљеним вилицама
Ми жваћемо псеће камење
И претварамо га у хранљиво сребро

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ II

2.

Истргли смо се из својих шапа
Ишчупали се из својих зуба
Изишли из своје коже

Радуј се вучји пастиру

Од своје кичме
Саздали смо обруч око света
Укрстили остале своје кости

Нашли смо осовински отвор
У коме се за нашег живота окретао
Одбегли црвени камен

Добре твоје пламене поуке
Већ увелико цветају
У корову над нама

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ПОХВАЛА ВУЧЈЕМ ПАСТИРУ I

1.

Радуј се вучји пастиру

Из мушке наше карлице
Оплођене мушком земљом
Израсла је девојачка липа

Из њеног корена
Ка теби тече
Извор рујног млека

У њеном стаблу
Рој пчела за тебе справља
Очински мед

У њеној круни
Загрљени теби певају
Гавран паун и орао

Радуј се вучји пастиру

Васко Попа

ВУЧЈА ЗЕМЉА VI

6.

Кроз вучја ребра сине
земљу нашу заветну видим
Облик ускршњег јајета има

Вучје обасјава је срце
Усред рујнога мора

Или је већ одавно прогутана
Па није више ни жива ни мртва
Или је тек сада спремна
За друго рођење

Од вучје то зависи глади
И од наше звезде водиље
Ни од чега другог сине

Васко Попа