Злидњи - Украјинска бајка

На крају једног села, баш уз степу, живела два брата: богаташ и сиромах. Дође једном сиромашни брат богатоме и седе поред њега за сто. А богати га тера.

― Одлази― каже― даље од стола: боље иди на гумно и терај вране!

Оде сиромашни брат и стаде да тера вране. Оне одлетеше, али један јастреб час одлети, час се опет спусти. Сиромах се већ уморио терајући га, па поче да га грди.

А јастреб му каже:

-Нема теби живота у овом селу, нема ти среће, него боље иди у друго село.

Врати се сиромах кући, скупи жену, децу, узе нешто одеће и покућства, па потеже у друго село, пребацивши чутурицу преко рамена. Иду они тако путем, иду, а злидњи се (они су као мехурићи на води или нешто слично) закачили за сељака и говоре:

― Куда нас носиш? Ми се нећемо одвојити од тебе, јер ти си наш.

Ожеднеше деца и сељак се спусти до речице, захвати воду, а затим гурну злидње у чутуру, затвори је запушачем и закопа на обали.

Пођоше они даље. Иду тако, иду, кад угледају― лежи село, а на крају села празна кућа: њени становници су помрли од глади. И почеше они ту да живе. Седе они тако једном у кући и чују неко виче с тавана: ''Скини! Скини!'' Изађе газда на трем, узе конопац и попе се на таван. Види он, на тавану јаре с роговима (а то је био ђаволчић, далеко му лепа кућа!). Веза човек јаре за рогове и хтеде полако да га спусти доле. Тек што га је донео до лествица, а на трем почеше да падају паре. Сиђе човек доле и поче да их скупља. Накупи тако цела два ћупа.

Позва тада газда, преко гласника, свог брата да дође да живи код њега. Кад брат то чу, помисли: ''Сигурно нема шта да једе кад ме зове''. Нареди да му се напеку лепиње, и крену. Путем чу да му се брат обогатио и би му жао да носи лепиње, узе их и закопа у земљу. Дошао он брату, а овај му показује један сандук са парама, па онда и други. Богатог почне да једе завист. А брат му каже:

―Имам ја још пара у чутурици закопаној поред речице, узми их ако хоћеш.

Богати брат више не хтеде да седи у гостима, него пожури до речице и― држ за чутуру! Тек што је отвори, а злидњи искочише и чшепаше га.

―Ти си наш, наш! ― вичу.

Дође он својој кући и види― све што је имао изгорело, а тамо где му је стајала  кућа остало само згариште. И поче он тада, заједно са злидњима, да живи у колибици у којој је раније живео његов брат.

Злидњи― беда, глад, сиромаштво. По украјинском народном веровању, злидњи су сићушна фантастична бића; ако се у кућу настане злидњи, њеним становницима прети велика беда, и ма колико велико било њихово богатство, очекују их глад и сиромаштво.

Захвална Весни Какашевски