О чаробњаку - Пољска бајка

Био један врло сиромашан дечак, који је имао само оца. Он би седао на песак и прстом цртао слова на њему. Састављао их је и тако научио да чита. Једном изиђе чаробњак и запита га:

― Би ли пристао да служиш код мене четири године?

― Пристао бих― одговори дечак.

― А умеш ли да читаш?― упита га чаробњак.

― Умем.

― Онда ми ниси потребан― рече чаробњак и оде даље.

Дечак промени место на песку. Иде опет онај исти чаробњак и пита га:

― Умеш ли да читаш?

― Не умем― одговори дечак.

― А би ли пристао да служиш код мене четири године?

― Бих.

Чаробњак га одведе својој кући и даде му пса и мачку да би се забављао ако му буде досадно. Затим  му даде кључеве од свих соба и нареди му да иде у све собе, сем једне. Дечак поспреми све собе и целу годину дана није ни завирио у ону једну. Кад је прошла година дана, чаробњак га упита да ли ће остати код њега и следећу годину. Он му рече да ће остати. Пред крај друге године уђе у ону собу. У њој се налазио једино сточић, а у њему само једна књига. Он извади књигу и отвори је, и чим прочита један лист, претвори се у вола. Преврну други лист― поново се претвори у човека.

Када му се друга година службе завршила, чаробњак га упита да ли ће остати и трећу годину, али он одговори да би отишао кући. Чаробњак га пусти а он оде оцу и рече му:

― Направите уже! Ја ћу се претворити у велику свињу. Истерајте ме на вашар и продајте само за сто талира. А кад ме продате, уже скините.

Отац тако и учини. Људи су га питали колико тражи за ту свињу, а он је одговарао― сто талира. Затим кренуше даље. Онда наиђе чаробњак и даде за њега сто талира. Сељак скиде уже и пусти свињу. Чаробњак је отера кући, у свињац, и затвори. Кроз један час погледа― свиње већ нема. Дечак затим рекне оцу да купи узду, јер ће се претворити у коња, и да га отера на вашар и опет прода чаробњаку за две стотине талира. Отац учини тако. Али заборави да скине узду. Чаробњак одмах одведе коња ковачу да га поткује. Сељак се досети да није скинуо узду, оде ковачу и рече дечаку који је тамо учио занат да је скине. Дечак му скиде ту узду, а коњ се прометне у голуба и побеже. Тада дечак повика чаробњаку:

―Господине, господине, побеже коњ!

Чаробњак се прометну у јастреба и полете за њим. Долетеше у шуму, голуб се прометну у лисицу а јастреб у вука. Дојурише у шумарак, лисица се прометну у шеву, а вук у голуба и настави да је гони. Шева долете до врата једног грофа, а у њему баш беше грофова кћи. Шева лепо запева, а она пружи руку према њој и рече јој:

― Шевице драга!― и ова се претвори у прстен и паде јој на прст. Она оде оцу и показа му тај прстен.

Отац се, чим је погледао у прстен, разболе. Ниједан доктор није био у стању да га излечи од те болести. Онда дође чаробњак и рече да ће јој излечити оца, само ако му за то да онај прстен.  Она не хтеде да му да прстен и он се врати кући. Дође други пут― она опет не хтеде да му га да, него му рече да дође у петак. Отац је поучи да му не даје прстен у руке, него да га баци на земљу. Кад је чаробњак дошао, она му баци прстен на земљу и од њега се направи просо. Чаробњак се претвори у ћурана и стаде кљуцати то просо. Грофова кћи је стајала близу и једно зрнце јој је упало у ципелу. Кад је чаробњак појео последње зрно, прометне се у лисицу, узе грофа на грбачу и понесе га по соби. Затим га пусти и гроф одмах оздрави а чаробњак нестаде. А оно зрнце проса претвори се у дечака, који оде оцу. 

Захвална Весни Какашевски