ВУЧЈЕ КОПИЛЕ III

3.

Идем у потрагу за правим мојим оцем
Који не може без мене да се роди

Тражим га

У цртама његовог лица
Расутим по јазбини
У коју сам упао

У долини одгризеног мог стопала
Наслеђеног од њега
Убогог крадљивца сунца

У високом корову
Изђикалом између слогова
Његовог имена

Тражим га
И у томе ми сав живот
Овде на огњеном пољу протиче

Васко Попа

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ II

2.

Вучја трава

Не молећи од вас допуштење
Рађам се као и досад
Из вучјега цвећа

Доји ме сенка старе вучице
Коју сте каменим мудима дотукли
Заједно са њеним вучићима

Говорим сам са собом
На обесвећеном огњеном пољу
Нагнутом над ставама
Сећања и предвиђања

Певам без престанка

Од страха да не останем сам
Међу вама до смрти
И после ње

Васко Попа

ВУЧЈЕ КОПИЛЕ I

1.

Лајете

Да се покријем ушима
Подавијем реп међу ноге
И чистим се одавде

Лајете

Да паднем на колена пред вас
Ударим главом о земљу
И четвороношке отпузим
У место рођења

Лајете лајете

Да пузим натрашке
И полижем све очеве трагове
Који су ме овамо упутили

Лајете лајете лајете

Да песницом себи запушим уста
Прегризем језик
И заденем га за појас

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА V

5.

Хода светом хроми вук
Једном ногом небо гази
Осталима земљу

Хода натрашке
Сваки траг пред собом брише

Хода полуслеп
Страшних упаљених очију
Пуних мртвих звезда и живих буба

Хода с млинским каменом
Натакнутим на врат
С разбијеним лонцем
Везаним о реп

Хода без предаха
Из једног обруча псоглаваца
У други

Хода с дванаестоликим сунцем
На језику исплаженом до земље

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА IV

4.

Хроми вук носи на леђима
Црну орлушину
И с њом небом лети

Пије јој из кљуна росу
И ждере череке белоруних магли

За њу у чељустима скупља
Жива звездана јаја
Дубоко у плавети закопана

Брани је од летипаса
И маказа грабљивица

Удара је репом
И тајни јој показује пут
Од једне небеске јазбине до друге

Орлушина га кљуца у главу
Забада му канџе међу ребра
И не да му да задрема

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА III

3.

На запаљеним гуслама
Хроми вук под земљом лети

Гудалом их шиба по трбуху
И милује
По жици у пламену

Зубима им струже с врата
Знаке псећих уједа

Глође им дрвену коњску главу
И сажваканом јаворовином облаже
Рану на десној предњој шапи

Мамуза их осталим здравим шапама
И усмерава их према урлику
Што се из срца земље чује

Гусле под њим јече
Бљују ватру
И гутају помрчину

Васко Попа

ТРАГОВИ ХРОМОГА ВУКА II

2.

Хроми вук шапама глади секиру
Заривену у космату облачину

Љуби јој витко тело
Од мирисне храстовине
И оба сребрна образа
И неодољиво сечиво

И сам себе дели
На две живе половине

Једна му половина леже на земљу
Друга на небо узлеће

Негде на средини
Између земље и неба
Остаје му огромно усијано срце

Светли нова црвена звезда
И чека своје житеље

Васко Попа